Evo kako lako možete otkriti u kolikoj meri Vaša vrata zaista “dihtuju”: Tokom noći (ili uz ugašeno svetlo, ako su unutrašnja vrata u pitanju) stanite ispred vrata i osvetlite njihov ram baterijskom lampom. Postavite nekoga sa druge strane vrata da osmatra da li i gde svetlost prolazi kroz šupljine između okvira i vrata. To su mesta kroz koja će zimi ulaziti hladan vazduh. Ovaj problem se rešava relativno lako, korišćenjem gumirane ili sunđeraste samolepive trake koja se lepi na površine okvira na koja vrata naležu.

Prozori se obrađuju veoma slično vratima, s tim što je testiranje kvaliteta izolacije nešto drugačije. Tokom vetrovitog dana najčešće možete prostim osluškivanjem i prislanjanjem osetljivih površina kože (npr. obraza) da osetite male mlazeve hladnog vazduha koji ulaze kroz zatvoren prozor. Pored toga, možete uzeti parče žice, na njega zakačiti jedan sloj papirne maramice i posmatrati gde postoji protok vazduha koji pomera papir u smeru od prozora.

Ukoliko ste u prilici, najbolje je da celokupnu stolariju zamenite kvalitetnom, dvoslojnom aluminijumskom, koja “dihtuje” mnogo bolje od konvencionalne drvene stolarije. Dok ne skupite novac za to, poslužite se istim trikovima kao za vrata – dosta strpljenja i samolepive izolacione trake.

Postoje i posebni namazi kojima možete tretirati spoljašnjost prozora kako bi otklonili mikroskopske otvore kroz koje prolazi hladan vazduh. Pažljivo proučite i git oko ivica stakla: ukoliko je star, git zna da ispuca i ispadne iz okna, tako da oko stakla ostaju rupe kroz koje huji hladan vazduh – ukoliko ih nađete, nabavite staklarski git i zapušite ih.

Još jednom ponavljamo savet sa početka članka – edukujte Vaše ukućane da prozore tokom zime ne drže nepotrebno otvorene, a kad ih zatvore da provere da li lepo “dihtuju” (naravno, ukoliko imate šalone ili dupla krila sve treba lepo zatvoriti). Ukoliko je stolarija toliko dotrajala da se ne može “iskrpiti” na gorenavedene načine, popunite prostor između krila sa nekom krparom zavijenom u “palačinku”, sunđerom ili nekim drugim priručnim sredstvom – I to će mnogo pomoći u Vašoj borbi protiv hladnoće i praznog novčanika.

Umesto zaključka, navodimo neka saznanja do kojih su došli stručnjaci iz EPS-a u svojim istraživanjima navika domaćih potrošača električne energije i mogućnosti uštede: Slobodan Ružić, ekspert za energetiku u EPS-u, tvrdi da je “verovanje građana da će struja i dalje biti jeftin energent za grejanje veoma pogrešno”. Ružić je rekao da će “struja ubedljivo biti najskuplja za grejanje i uputio apel građanima da već sada počnu sa nabavkom alternativnih energenata za grejanje i toplotnom izolacijom prostorija. Termoizolacionim materijalima, (pur penom, gumenim trakama, silikonom, i td.), uštedećemo 35 do 40 odsto energije, a istovremeno se u prostorijama temperatura povećava za 2-4 stepena. Investicija ulaganja u izolacioni materijal se isplati za dva meseca, a traje najmanje tri grejne sezone”, kaže Ružić.