Hedi Lamar je poznata po svojoj dvostrukoj karijeri glumice i pronalazača. Kao glumica, postala je holivudska ikona tokom zlatnog doba filma. Pojavila se u mnogim uspešnim filmovima, uključujući “We Need No Money” (Man braucht kein Geld, 1931.) u kom je prvi put igrala glavnu ulogu, “Alžir” (Algiers, 1938), Petrolej (Boom Town, 1940) i “Samson i Dalila” (Samson and Delilah, 1949), a često je bila prepoznata kao jedna od najlepših žena na svetu. Glumačka karijera donela joj je veliku slavu i priznanje.

Međutim, Hedi Lamar je poznata i po svojim inventivnim doprinosima u oblasti tehnologije.  Sa kompozitorom Džordžom Antejlom razvila je tehnologiju pomeranja frekvencije, koja je igrala značajnu ulogu u bežičnoj komunikaciji tokom Drugog svetskog rata. Ovo otkriće kasnije je poslužilo kao osnova za mnoge moderne tehnologije, uključujući bežične komunikacione sisteme, GPS i Bluetooth. Iako u njeno vreme nije bio široko priznat, njen pronalazak ostavio je trajan uticaj na svet tehnologije, .

Svima poznatoj sceni iz filma “Maratonci trče počasni krug“, u kojoj Đenka svojoj kupačici govori “Samo plivaj, izgledaš bolje od Hedi Lamar” prethodili su brojni filmovi i pronalasci u Hedinom životu.

Već sa 18 godina udala se za Fridriha Mandla. Fridrih Mandl je bio jedan od najbogatijih ljudi Austrije. Od svog oca nasledio je fabriku oružja, koja je korišćena za opremanje Hitlerove Nemačke. Kada je pogledao film koji je proslavio glumicu, Mandl je bio toliko ljubomoran da je kupio i uništio svaku kopiju filma „Ekstaza“ koju je mogao pronaći, zabranivši joj da snima nove filmove.

U svojim beleškama, kasnije objavljenim u njenoj biografiji “Ecstasy and Me“, Hedi je tvrdila da je držana kao zatvorenica u njihovoj kući. Mandl je imao bliske društvene i poslovne veze sa italijanskom vladom, prodavajući municiju zemlji. Iako je kao i Hedi, njegov rođeni otac bio Jevrejin, takođe je imao veze sa nacističkim režimom u Nemačkoj. Hedi je pisala da su diktatori obe zemlje prisustvovali raskošnim zabavama u domu Mandl.

Mandl nije dozvoljavao da Hedi ostane bez njegovog nadzora nijednog trenutka. Pratila ga je na poslovnim sastancima, gde je razgovarao sa naučnicima i drugim profesionalcima koji se bave vojnom tehnologijom. Na tim sastancima Hedi je naučila puno o primenjenoj nauci i telekomunikacijama. Kako joj je bilo zabranjeno da se bavi glumom i filmom, svoju strast prema kameri kanalisala je u strast prema nauci.

Hedin brak sa Mandlom je na kraju postao nepodnošljiv i ona je odlučila da se odvoji od svog muža 1937. godine. Prerušila se u svoju sluškinju i pobegla u Pariz. Po drugim pričama ubedila je Mandla da joj dozvoli da nosi sav svoj nakit za večeru, a zatim je nestala.

Nažalost, ono po čemu Hedi Lamar će biti mnogo manje prepoznata su njen talenat za matematiku i izume. Iako nije imala formalno obrazovanje i prvenstveno je bila samouka, ona se u slobodno vreme bavila raznim hobijima i idejama, koje su uključivale poboljšavanje funkcionalnosti semafora i tablete koji se rastvaraju u vodi da bi se stvorilo aromatizovano gazirano piće.

Hedi Lamar postigla je veliki napredak proučavajući radio tehnologiju. Izumela je metod transmisije radio-zračenja preskakanja frekvencije (engl. Frequency-hopping spread spectrum). U saradnji sa Džordžom Antejlom, konstruisala je uređaj koji može na daljinu da kontroliše ispaljeni torpedo. Ovaj izum je bio razvijen tokom Drugog svetskog rata kada su neprijateljske snage često ometale radio signale. Tehnologija je mogućavala sigurniju komunikaciju između vojnih brodova i podmornica. Nepoverljiva zbog okolnosti rata, američka vojska nije prihvatila ovaj izuzetan pronalazak. Međutim, njegova važnost je na kraju priznata, i danas su tehnološka dostignuća poput Bluetooth i GPS tehnologije i Wi-Fi-ja zasnovani na njenom izumu.

Lamar je bila mnogo više od još jednog lepog lica. Razbila je stereotipe zasluživši mesto među najvažnijim pronalazačicama 20. veka.

Godine 1997, Lamar i Džordž Antejl su zajedno nagrađeni nagradom za pionire Electronic Frontier Foundation, a Lamar je takođe bila prva žena koja je dobila nagradu BULBIE Gnass Spirit of Achievement Konvencije o pronalasku, poznatu kao „Oskari pronalaska“. Sledeće godine, rodna Austrija dodelila je Hedi Lamar medalju Viktor Kaplan Austrijskog udruženja nosilaca patenata i pronalazača.

Umrla je 2000. godine, u 85-oj godini. Doživela je da vidi kako ceo svet koristi mobilne telefone na temeljima njenih otkrića, videla je sebe na naslovnim stranama najprestižnijih naučnih časopisa. Do danas važi za velikog inovatora, pa se u Evropi Međunarodni dan pronalazača obeležava 9. novembra, na njen rođendan.

Godine 2017. snimljen je film “Bombshell: The Hedy Lamarr Story” biografski dokumentarni film o životu i karijeru glumice Hedi Lamar. Film istražuje različite aspekte njenog života, uključujući njenu slavnu glumačku karijeru i njen doprinos razvoju tehnologije.

Posebno se fokusira na njen izum tehnologije frekvencijske promene, koji je zajedno s Džordžom Antejlom razvila tokom Drugog svetskog rata. Ovaj izum kasnije je postao temelj za mnoge moderne tehnologije, uključujući bežične komunikacione sisteme, GPS i Bluetooth. Film istražuje kako je Hedi Lamar uskladila strast prema glumi sa strašću prema nauci i tehnologiji, kao i dubok i trajan uticaj koji je njen izum ostavio na svet. Od aprila 2020. godine film je dostupan i na Netflix platformi.